КАДА СУ ЖИВОТИЊЕ КАО ЉУДИ - У СВЕТУ БАСНИ 🐶🐰🐺🐻🐾
Ово је током школовања најчешћи опис басни са којим се срећемо, и тачан је, доноси једну од главних особина ове књижевне врсте. Ипак, доноси још нешто, а то је разлог због ког их волимо и читамо, а оно што је и најважније - учимо из њих. 💗
А како учимо?
Кроз неку уобичајену ситуацију за људски свет, заплет, пролазе наши јунаци, животиње; онда откривају своје особине, кроз разговор (дијалог) или кроз поступке. Тако видимо да ли је неко од јунака поступио исправно, да ли га је нека особина, нпр. грамзивост, лакомост, невера, одвела на погрешан пут и због тога остаје без нечега, пати, итд. Или је услед неке своје врлине награђен нпр. доброта, стрпљивост, упорност, мудрост, истрајност, итд. 🐢🐦🐭
Неке животиње, попут лисице, имају типичне особине, она је лукава, али некада се нађе и неко од ње мудрији (сетите се басне Лисица и рода или Лисица и јазавац).
Циљ је да уочимо брзо и лако неку поуку. Да нас томе науче можда и наше омиљене животиње.
Питања и предлози за размишљање 😎
1. Која је ваша омиљена животиња?
2. Коју бисте јој особину доделили?
3. Зашто баш ту животињу волите?
4. Покушајте да замислите разговор између ваше омиљене животиње и неке друге животиње.
5. Нека се у разговору испољи та особина коју сте јој доделили у питању број 2.
6. Можете осмислити и ситуацију у којој би могла да се испољи та особина.
7. Шта је животиња научила, како јој је та особина помогла или одмогла? Шта смо ми научили?
8. Сада то нацртајте или запишите. И, наравно, лепо се забавите. 😊
Неколико предлога за инспирацију:
https://www.youtube.com/watch?v=YDtk4Nin0wk, приступљено: 26.3.2021.
https://www.youtube.com/watch?v=hKsC1Y_mpAs, приступљено 26.3.2021.
***Историја басни
Басне имају веома дугу историју, забележене су још у старом веку, а у европску књижевност улазе преко Грчке и Езопа. Преносе се и усменим путем и мењају свој облик, добијају варијанте.
Познати баснописци су још и Ла Фонтен, Лесинг, Крилов и код нас Доситеј Обрадовић, који је волео и да додатно објасни или протумачи ("толкује") басну кроз "наравученије". На тај начин је био сигруан да ће читаоци схватити да је животињски свет алегорија (проширена метафора) - да једно пише, а да друго значи, и да свиможемо лако препознати басне као исечке из сопственог или туђег искуства.
Поводом Међународног дана матерњег језика, који се обележава 21. фебруара, позивамо вас да посетите сајт Расковник и упознате се са богатством српског језика кроз дијалектолошке речнике и мапе: http://raskovnik.org/recnici
Ту се поред Караџићевих речника могу наћи и речници Елезовића, Златановића, Вујичића, Бојанића и Тривунца.
Истражите разноликост појединих регија и научите нове речи путем дијалектолошких мапа и одредница које су представљене и на овај начин.
Уколико унесете појам "пладне" у поље претраге, добићете овакав одговор:
Речник косовско-метохиског дијалекта
